ПРЕ-ПРОБИОТИЦИ
Сви ми носимо у нашим цревима око 100 милиона живих бактерија. Многе од тих бактерија су нам потребне и корисне. Бактерије које су у нашим цревима грубо можемо поделити на оне “добре” или корисне и “лоше” или патогене. Налазе се у сталној међуигри, а њихова равнотежа одређује бројне функције у пробавном систему и утиче на здравље целокупног организма. Корисне бактерије својим метаболизмом стварају неповољне услове за раст патогених микроорганоизама, помажу нам да из хране добијемо све важне храњиве састојке и енергију, а одговорне су и за синтезу витамина К и неких витамина из Б групе. Може се рећи да повољна равнотежа интестиналне микрофлоре игра важну улогу у развоју и одржавању снажног имуног система.
ПРЕБИОТИЦИ
Пребиотици и пробиотици именом се разликују само у једном слову, али представљају два потпуно различита ентитета. За разлику од пробиотика, пребиотици нису живи организми. Пребиотици су непробављиви угљенохидрати који служе као храна одабраним добрим бактеријама у дебелом цреву. Ако наше “добре“ бактерије нахранимо њиховом омиљеном храном оне ће расти боље и бити активније у борби против “лоших” бактерија. Добре бактерије успут излучују нуспроизводе који штите црева и повољно делују на бројне физиолошке функције у организму.
Пребиотици потичу из биљних извора најчешће из цикорије, а у прехрамбреним производима налазимо их у облику инулина, олигофруктозе и фруктоолигосахарида. Додају се у ферментисане млечне производе, како би поспешили преживљавање пробиотика, али и као и благи заслађивачи и као побољшивачи укуса млечних производа са ниским процентом масти.
Пребиотици су погодни за дијабетичаре, јер имају гликениски индекс једнак нули, односно не поспешују излучивање инсулина. Придоносе побољшању састава интестиналне микрофлоре и снижењу укупног холестерола и масти у серуму, повисују однос ХДЛ и ЛДЛ холестерола.
ПРОБИОТИЦИ
Пробиотици –корисне бактерије, су живи микроорганизми који примењени код људи делују повољно на домаћина мењајући састав микрофлоре, пробавног система и унутрашњег екосистема. Селекција пробиотских бактерија врши се према неколико критеријума у основи су сигурност, могућност преживљавања током проласка кроз гастроинтестинални тракт, као и потенцијални терапијски и/или превентивни учинак на одређене болести.
Доказано је да се узимањем пробиотика може деловати превентивно на настанак дијареје, ублажити тегобе дијареје, али и успешно тераписјки третирати оболела деца. Велики број истраживања показује да се употребом пробиотика смањује учесталост путничких дијареја. Будући да пробиотици потискују раст и активност патогених бактерија у дебелом цреву, смањује се и степен непожељних нуспојава, смањује се и степен непожељних пробавних нуспроизвода и једињења који могу узроковати рак дебелог црева.
Разматрају се и потенцијални позитивни учинак на алергије, констипацију, синдром иритабилног колона и повољан учинак на ниво холестерола.
Пробиотици имају дејство природних антибиотика, те су управо из тог разлога врло битни, будући да спречавају раст и развој различитих бактерија (Ешерихија, Салмонела, Схигела), а посебно добро делују на гљивицу кандиду албиканс.
Интестинална микрофлора често је одговорна за развој болести. Особе које су на терапији антибиотицима имају смањен број позитивних или “добрих” бактерија у цревној микрофлори, стога се препоручује употреба пре-пробиотика током терапије антибиотицима и десет дана након престанка терапије антибиотицима.
Пробиотике треба узимати и код повраћања,пролива, јер надокнађују добре бактерије па се болест лакше преболи. Многобројне студије су показале да стрес,неадекватна исхрана,често узимање антибиотика,повишена телесна температура могу знатно нарушити равнотежу цревне микрофлоре што за последицу мозе имати сметње ,као што су дијареја,затвор или надутост,а понекад и озбиљне инфекције, па је препоручљива примена пробиотика. Пробиотици се примењују у превентивне сврхе и као пратећа терапија. Могу се узимати доживотно, без пауза и као превенција болести, вироза,бактерија.
ПРЕПОРУКА ФАРМАЦЕУТА
- Пробиотици се препоручују одраслима и деци, посебно када постоји ризик од нарушавања природног састава и равнотеже микрофлоре црева.
- Свака антибиотска терапија комбинована са пробиотиком (Лацтобациллус рхамносус,Лацтобацилус ацидопхилус и Сацхаромyцес боуларди) , смањује појаву антибиотске дијареје за 40-50%. Препоручује се једна капсула дневно током трајања антибиотске терапије и 10 дана након терапије , узима са независно од антибиотика.
- Када постоји ризик од настанка путничке дијареје неопходна је употреба пробиотика 3-5 дана пре путовања и у току путовања.
Деца и труднице у трећем триместру ,због јачања свог имунитета и имунитета бебе,а уједно и мајке које доје , могу користити прашкасте формуле по једну кесицу дневно најмање 10 дана у месецу.
УПОЗОРЕЊЕ –употреба пробиотика који садрже сахаромицес буларди није препоручљива код пацијената на терапији антимикотицима, могу поништити дејство антимикотика.
У АПОТЕКАМА „АПОТЕКЕ НОВИ САД „ МОЖЕТЕ ПРОНАЋИ ШИРОКУ ПАЛЕТУ ПРО И ПРЕБИОТИКА
дипл.фарм.спец. Сања Максимовић