Кратак историјат болести
Дијабетес као болест одавно је позната у дугој историји медицине као науке. Прво помињање дијабетеса као болести налази се још у списима старих Египћана који датирају из 1.500 година п.н.е, где се као главни симптоми помињу обилно мокрење, слаткаст урин, претерана жеђ и глад. Кроз историју, до сличних закључака дошли су и лекари са других меридијана, пре свега из кинеске, арапске, старогрчке и староримске медицине. Од тада, па све до данашњих дана, ова болест не престаје да заокупља пажњу светске научне јавности.
Прва значајнија научна открића на пољу лечења дијабетеса отпочеће крајем XВИИИ и током XИX века. У томе су нарочиту улогу одиграли Клод Бернер, Јозеф фон Меринг и Оскар Минковски. Белгијски научник Жан де Мајер 1909. године предлаже да се непозната супстанца коју продукује панкреас назове ИНСУЛИН ( лат. инсула – острво ). Канадски научници Фредерик Бентинг и Чарлс Бест 1921. успешно изолују инсулин из псећег панкреаса и за ово научно достигнуће 1923. године добијају Нобелову награду.
Вртоглави развој медицине као науке у другој половини XX века донео је и нова открића на пољу превенције и лечења ове болести. Нарочити напредак забележен је у лечењу офтамолошких и бубрежних компликација, као и бројна истраживања на пољу генетике. Последњих година акценат у сфери лечења дијабетеса научници придају улози превенције, јер је лечење ове болести тешко и скупо.
Типови дијабетеса
Дијабетес је хронична болест метаболизма од које у Србији оболи више од 630.000 људи. Од тог броја дијабетичара око 60.000 је на свакодневној инсулинској терапији.
Ови алармантни подаци говоре у прилог томе да је адекватно и правовремено информисање пацијената о овој болести од великог значаја. Тиме би се омогућило рано откривање болести и смањење могућих компликација. Добра информисаност би могла омогућити рано откривање болести, успешну превенцију, и што је најважније, живот са дијабетесом.
Дијабетес се класификује на два типа:
- ТИП 1 – инсулин зависни или јувенилни дијабетес
- ТИП 2 – инсулин независни или дијабетес одраслих
Од дијабетеса тип 1 углавном оболевају млађе особе до тридесете године живота и то најчешће у пубертету. То је аутоимуно оболење, где имунолошки систем напада ћелије панкреаса које луче инсулин и уништава их као да су страно тело. Организам веома брзо остаје без инсулина, а оболелима је неопходно доживотно узимање инсулина. Симптоми ове болести су повећана жеђ, честа мокрења, константна глад, замагљен вид и сталан осећај замора.
Тип 2 је уско повезан са појавом гојазности, где обично оболевају особе изнад четрдесете године старости. Узрок настанка болести је смањена осетљивост ткива на инсулин, или ћелије луче недовољну количину инсулина. Симптоми овог типа болести су честе гљивичне инфекције, споро зарастање рана, мучнина, сталан осећај замора, повећана жеђ, често мокрење, замагљен вид и губитак телесне тежине.
Основна смерница за оболеле од овог типа дијабетеса је да пазе на исхрану и да буду физички активни, како би зауставили напредовање болести и увођење лекова у терапију.
Важно је напоменути да ниједан од побројаних симптома дијабетеса није апсолутни показатељ постојања ове болести и захтева низ лекарских прегледа, који ће утврдити шта је прави узрок болести.
Превенција дијабетеса
Промена животних навика је најбољи лек у превенцији дијабетеса. Треба имати на уму да редукција телесне тежине, избалансирана исхрана, физичка активност, престанак пушења, контрола крвног притиска, триглицерида и холестерола чине здраве животне навике и воде ка здравом начину живљења.
Лечење дијабетеса тип 1
Пацијенти оболели од дијабетеса тип 1 у терапији користе инсулин као супституциону терапију, док пацијенти оболели од дијабетеса тип 2 користе лекове у таблетама (оралне антидијабетике).
Код дијабетеса тип 1 инсулин се убризгава супкутано, у поткожно ткиво. На тржишту је присутан у различитим формама, од бочица (флакона) и карпула, до пенова за једнократну употребу.
На нашем тржишту су присутни:
- инсулини кратког и брзог дејства-бистрог изгледа, као што су Актрапид, Хумулин Р и Инсуман Рапид.
- инсулини средње дугог дејства-мутног изгледа, као што су Хумулин НПХ, Инсулатард и Инсуман Басал
- Бифазни изофан инсулини- комбинације инсулина брзог и кратког дејства са инсулином средњедугог дејства (изофан) инсулином, као што су Хумлим М3, Инсуман Цомб 25 и Миxтард 30
Поред инсулина на тржишту се налази и велики број аналога инсулина: инсулин аспарт (Новорапид , Новомиx), инсулин лиспро (Хумалог Микс) и инсулин глулизин (Апидра), који су брзог дејства и инсулин гларгин (Лантус) и инсулин детемир (Левемир), који су дугог дејства.
Препоручена места за убризгавање инсулина су предњи трбушни зид, надлактице, бутине и задњица. Место убода треба стално мењати, јер се само из добро очуваног поткожног ткива инсулин може равномерно ослобађати у крв и органе.
При сваком давању инсулина неопходно је користити стерилну иглу, како би се омогућило правилно дозирање. Никако није дозвољено једну иглу користити више пута, јер се убодом у поткожно ткиво игла оштећује и зачепљује сукрвицом и масним ткивом.
Сваки дијабетичар треба да поседује свој лични прибор (глукометар, ланцетар, ланцете и тест траке за апарат) за контролу концентрације глукозе у крви у кућним условима.
Чување инсулина
Инсулин је потребно чувати у фрижидеру на температури од +2 до +8 степени Целзијуса, што даље од хладне коморе. Мора се чувати од замрзавања и не сме се излагати сунцу и високим температурама. Уколико грешком дође до замрзавања, такав инсулин се не сме користити.
Карпула или пен са инсулином, који је у употерби, се пре прве примене извади да одстоји на собној температури 1-2 сата и након прве употребе се више не враћа у фрижидер. Таква пенкала се може користити током 4-6 недеља.
Нежељени ефекти инсулина
Могући нежељени ефекти су 1) хипогликемија, коју карактеришу веома непријатни симптоми као што су глад, дрхтање руку и ногу, лупање срца, главобоља, знојење, бледило, губитак свести, 2) алергија на месту убода, 3) отекли зглобови и 4) поремећај вида.
Лечење дијабетеса тип 2
Дијабетес тип 2 је доминантан тип дијабетеса од кога болује 80-90 % болесника. Лечење почиње да се спроводи дијетом и уколико не доведе до резултата у року од месец дана уводе се орални антидијабетици.
Постоји неколико група антидијабетика али ћемо се дотаћи две групе најчешће прописиваних лекова – деривата бигванидина и деривата сулфонилуреје.
Једини представник бигвенидина у промету је метформин. Највише одговара гојазним особама због свог механизма дејства, јер не доводи до повећања телесне тежине. Дозира се 1-3 пута дневно, после оброка уз чашу воде. Нуспојаве које може изазвати су везане за дигестивни тракт, производећи мучнину, повраћање и промену столице услед примене велике дозе.
Деривати сулфонилуреје су много бројнији. Због свог механизма дејства могу довести до повећања телесне тежине, па се пацијентима саветује да буду опрезни јер се повећањем телесне тежине теже контролише ниво шећера у крви. У нашој земљи најпрописиванији лекови из ове групе су глибенкламид и гликлазид. Ови лекови пролазе кроз плаценту (сви сем глибенкламида) па су контраиндиковани у трудноћи, јер могу изазвати тешку хипогликемију при рођењу детета. Дозирају се 1-3 пута дневно, уз чашу воде пре оброка.
Дијабетес и ми
Дијебетес се убраја у најчешћа ендокринолошка оболења данашњице, а број оболелих је у константном порасту. Ако болујете од дијабетеса знајте да нисте сами, јер велики број људи има исти проблем. Стрпљиво радите на својој едукацији, слушајте савете стручњака и ширите своја знања како бисте помогли и другима да науче да живе са дијабетесом.
мр пх. Мирјана Мијин