Кристали мокраћне киселине се могу таложити и у кожи и меким ткивима стварајући мале беличасте чвориће-тофусе, а у бубрезима каменчиће. Мокраћна киселина је крајњи продукт разградње пурина. Пурини потичу из хране, из метаболизма нуклеинских киселина или настају биолошком синтезом.
Ретко се јавља код особа млађих од 45 година, углавном обољевају мушкарци а жене ређе и то обично у менопаузи. Артрит најчешће захвата метатарзофалангеални зглоб ножног палца, зглобове стопала, скочни зглоб и зглоб колена.
Разликују се примарни- наследни (поремећај метаболизма пурина) и секундарни- последица примене лекова или настаје услед присуства других болести попут псоријазе, хемолитичке анемије и слично. Најчешћи фактори који провоцирају напад гихта су претерано конзумирање хране и пића, повреде зглоба, лекови који смањују ниво мокраћне киселине, дехидратација.
Симптоми и знаци
Уобичајни симптоми гихта се најчешће јављају ноћу као нагли напад, јак бол, црвенило и отицање зглоба.
Лабораторијски налази
Код акутног напада убрзана је седиментација еритроцита и повећан је број леукоцита. Пункцијом тофуса налазе се типични кристали натријум урата и тиме се дијагноза потврђује.
Рентгенски налази
У раној фази болести нема видних промена на зглобовима.

Лечење
За успешно лечења битна је правовремена дијагноза. Дијагноза је исправна само ако су доказани кристали мононатријум урата у синовијалној течности или тофусу.
Акутни напади се најчешће лече нестероидним антиинфламаторним лековима као што су напроксен, диклофенак, индометацин, ибупрофен, кетопрофен. Ови лекови не утичу на смањење мокраћне киселине у серуму. Терапију овим лековима треба започети унутар 24 часа. Сви су подједнако ефикасни и избор првенствено зависи од коморбидитета и цене. У почетку напада се узимају у максималним терапијским дозама, а по престанку тегоба у мањим дозама још неколико дана. Ацетилсалицилну киселину треба избегавати јер повећавају ниво мокраћне киселине у крви. Болесници који узимају мале дозе ацетилсалицилне киселине због тешких срчаних и васкуларних тегоба треба да наставе са његовом употребом чак и у акутном нападу. Особе са улкусном болешћу ове лекове би требало примењивати у току јела или уз примену лекова који штите желудачну слузницу или лекове из групе COX-2 инхибитора (еторикоксиб,целекоксиб ) уз мере опреза уколико су присутне кардиоваскуларне тегобе.
Код пацијената код којих је контраиндикована примена НСАИЛ-а алтернатива је колхицин Његова примена је ограничена због токсичности при високим дозама, али је корисна код пацијената са срчаном инсуфицијенцијом јер не доводи до ретенције течности. Може се давати код пацијената који су на антикоагулантној терапији. Примена кортикостероида је оправдана када лечење НСАИЛ није ефикасно.
Хроничан облик
Користе се лекови који снижавају концентрацију мокраћне киселине у серуму. Ту спадају урикозуици (пробеницид) и инхибитори ксантин оксидазе (алопуринол). Алопуринол се узима сваки дан дужи временски период. Његовом применом смањује се број и учесталост напада. У почетку терапије може доћи до наглог пада концентрације мокраћне киселине и провоцирати напад. Да до напада не би дошло треба превентивно са алопуринолом применити и НСАИЛ у ниским дозама са или без инхибитора протонске пумпе. Почетна доза алопуринола је 100мг , а максимална концентрација је 800мг. Уколико се после примене лека појаве оспе неопходно је одмах прекинути примену.
Велику улогу у превенцији напада имају нефармаколошке мере. Препоручује се да особе које имају превелику телесну масу покушају да постигну своју идеалну тежину (континуирано мршављење). Конзумирање алкохола свести на минимум. Пиво избегавати, као и намирнице богате пуринима, као што је црвено месо, изнутрице, масне рибе, дивлљач…Веома је важан дневни унос воде, саветује се примена од 2 до 3 литре воде. ОПРЕЗ (срчани и бубрежни болесници треба да се консултују са лекаром о конзумирању дозвољене количине уноса воде). Потребно је саветовати примену млека и млечних производа или суплементацију калцијума, суплементацију витамина ц, примену поврћа и коштуничавог воћа. Такође, топикална примена леда може бити од помоћи у ублажавњу симптома.
Успешност у откривању, праћењу и лечењу гихта зависи од благовременог препознавања и пријављивања симптома лекару и фармацеуту. Фармацеут има значајну улогу у препоруци и едуковању (упознавање са болешћу, начин лечења, важност примене терапије, предлагање нефармаколошких мера) у циљу лечења пацијента.

Дипл.фармацеут Нина Маркановић