Прве апотеке у Новом Саду отварају се у периоду владавине Хабзбуршке монархије, на простору некадашњег Петроварадинског шанца. То је насеље под тврђавом, са бачке стране, које се шири по тзв.”гредама”, најузвишенијим и најсувљим местима мочварног тла, од данашње улице Златне греде, до Темеринске и Футошке улице.
Указом Марије Терезије и добијањем статуса Слободног краљевског града 1748.године, Нови Сад, Неусатз или Ујвидек, постаје привлачно место за живот људи различитих профила, занатлија, трговаца, па и апотекара.
Први новосадски апотекари школовали су се у Пешти и Бечу, где су обично обављали и прву апотекарску праксу. Приликом отварања апотека и у свом раду, придржавали су се прописа Аустро-угарске монархије. Апотеке су отваране у складу са прописима, уз дозволу Магистрата и сагласност апотекара већ постојеће апотеке.
Новосадски апотекари тог доба радили су по Аустриској провинцијалној фармакопеји и Мађарској фармакопеји, а опремом за апотеке, као и лековима снабдевали су се из Пеште и Беча.
Апотекари тог времена били су угледни и богати грађани, цењени због свог образовања, реткости занимања и често су заузимали високе друштвене положаје. Апотеке тог периода, као и данас, биле су породична професија, која се преносила са оца на сина, а неретко и на друге сроднике у фамилији.
Прва апотека у Новом Саду основана је 1740. год. и налазила се на југу Главног трга (данас Трг слободе), преко пута старе католичке цркве. Апотека се звала “Код црног Арапина” и припадала је Томи Андерлеу, школованом апотекару, пореклом из Моравске, угледном и имућном грађанину. Била је то трећа апотека у Јужној Угарској, а прва у Војводини. Оснивањем Магистрата 1748.год, као угледан грађанин, Тома Андерле постао је сенатор. Након његове смрти, 1755. год. апотеку води његов зет, апотекар Карло Будимски.
У записнику који је сачињен приликом прегледа апотеке 1763. год се наводи: “Констатовали смо да наш овдашњи апотекар води апотеку по узору на бечке апотеке. Снабдевајући се од њих лековима, добро је њима снабдевен, како простим тако и сложеним (састављеним) лековима у довољним количинама, а квалитет лекова је добар.”
1775.год. апотеку преузима Јозеф Кербер, Немац из Моравске, који је чак два пута био сенатор.
Апотеку је пренео на сина Јохана, магистра фармације, школованог у Бечу, који је био сенатор, градоначелник и судија.
1828. год.апотеку преузима Вилхелм Гросингер, који је пресељава у кућу ближе католичкој цркви, јер је првобитна
локација порушена, због настанка нове улице, данашње улице Модене.
У власништву породице Гросингер апотека остаје све до краја Другог светског рата, а након рата постаје Народна апотека “Трг слободе”.
1946. год. зграда апотеке је порушена, а апотека је пресељена у приземље Хотела “Војводина”, где је радила под именом “Трг слободе”, до укидања 01. јануара 1968.
Друга апотека у Новом Саду је основана 1801.год. и звала се “Код св.Духа”. Власник апотеке је био Јозеф Видман, који је диплому магистра фармације стекао у Пешти.
Апотека је променила више власника , а налазила се на углу данашње улице Змај Јовине и Лазе Телечког.
1874.год. Гавра Плавшић из Вуковара, који је стекао диплому фармације у Бечу, откупио је апотеку и води је 50.година. О његовом раду остало је забележено:”Он се у потпуности посветио апотеци, преуредио је ентеријер, јер је због недостатка простора морао да измени изглед сталажа за лекове. Преуредио их је тако, да иза горњег дела рафова постоји и помоћни зид, који знатно увећава смештајни простор.
Други његов проналазак је справа за затварање капсула. Патент је разматран на седници Апотекарског друштва у Бечу 25. новембра 1875. год, утврђен је као практичан, па му је у знак признања издато и записничко решење о томе”.
Трећа новосадска апотека отворена је на углу данашње Грчкошколске и Пашићеве улице, а дозвола за отварање издата је 19. октобра 1867. год., од стране градоначелника Светозара Милетића, Младену Максимовићу, првом Србину апотекару.
Даље су отваране апотеке:
– 1894. Апотека” Златни крст” у данашњој Футошкој улици
– 1895. Апотека “Орао” на средини Темеринске улице
– 1909. Апотека на данашњем Тргу младенаца
У Новом Саду је до 1918. године отворено шест градских апотека, као и две приградске, у Петроварадину и Сремским Карловцима.
Између два светска рата отворене су јос четири градске и неколико приградских апотека. Апотекарство се на простору Војводине, у том периоду интензивно развијало,у чему су велики допринос дали управо новосадски апотекари, који у свом раду нису заостајали за колегама из Европе.
После Другог светског рата, градске и приградске апотеке (Сремски Карловци, Сремска Каменица, Кисач, Ковиљ, Футог…) постале су “народне апотеке”.
1963. године решењем Народног одбора општине Нови Сад све постојеће апотеке на територији града и околине интегрисане су у Апотеку ”Нови Сад”. У моменту оснивања Апотека ”Нови Сад” је имала 18 пословних јединица у којима је радило 45 дипломираних фармацеута, 17 фармацеутских техничара, 16 лабораната, а у рад је било укључено и 13 административних радника и 20 радника из техничке службе.