Алцхајмерова болест је неуродегенеративна болест, коју карактерише смањење мождане масе и локализовани губитак неурона (претежно у хипокампусу и базалном делу предњег мозга).
Спада у групу примарних деменција и представља њен најчешћи тип.
Алцхајмерова болест је неуродегенеративна болест, коју карактерише смањење мождане масе и локализовани губитак неурона (претежно у хипокампусу и базалном делу предњег мозга).
Спада у групу примарних деменција и представља њен најчешћи тип.
За ову болест су карактеристичне две микроскопске промене: екстрацелуларни амилоидни плакови и интранеурални сплетови неурофибрила.
Клиничка слика Алцхајмерове болести описује когнитивне и функционалне поремећаје уз даљу прогресију болести укључујући психијатријске и бихејвиоралне симптоме: депресију, анксиозност, потешкоћу при спавању, илузије, халуцинације, агитацију, агресију, апатију.
Ова болест је први пут описана 1906. године када је немачки неуролог Алојз Алцхајмер приказао случај старије пацијенткиње са необичним обољењем мозга.
Главни фактор ризика за развој болести су године старости и позитивна породична анамнеза. Остали факори су: повреда главе, висок крвни притисак, пушење, високе вредности холестерола у крви, дијабетес…
Степен когнитивног дефицита може се проценити нпр. на основу присуства или одсуства 30 знакова и симптома , карактеристичних за ментално функционисање, познатих по скраћеници ММСЕ,,Mine-Mental-State Examination“. Скор од 21 до 26 указује на благи, од 12 до 20 на умерени, а скор мањи од 12 на тешки облик Алцахјмерове болести.
Фармакотерапија се развија у правцу потенцирања холинергичке активности, инхибицијом холинестеразе и антагонизмом НМДА рецептора, чиме се утиче на трансмисију неуротоксичног глутамата.
Такрин је први лек који је одобрен за Алцхајмерову болест. Инхибицијом холиестеразе доводио је до умереног побољшања когнитивних функција. Због лоше комплијансе и доста нежељених дејстава (мучнина, дијареја, срчане смретње, хепатотоксичност), данас је практично напуштен.
Касније откривене супстанце, са ограниченом ефикасношћу, али већом делотворношћу од такрина у поправљању квалитета живота, укључују: донепезил, ривастигмин и галантамин.
Донепезил је реверзибилни инхибитор холинестеразе централног деловања и представља златни стандар у терапији благе и умерене болести. Опрез је потребан при примени код болесника са кардиоваскуларним обољењима, хроничном опструктивном болести плућа, улкусном болести.
Ривастигмин је индикован код благог и умереног облика деменције Алцхајмеровог типа. Представља псеудоиреверзибилни инхибитор ензима.
Галантамин има двојако деловање и то као селективни инхибитор ацетилхолина и као алостерни модулатор никотинских рецептора у мозгу.
Мемантин је уведен 2002. године на основу концепта о неуротоксичном дејству глутамата преко НМДА рецептора. Представља антагонисту НМДА рецептора ниског афинитета, који делује неуропротективно, спречава инфлукс калцијума и смањује његов интрацелуларни депо. Примењује се код болесника са умереним и тешким облицима Алцхајмерове болести.
Стандардизовани суви екстрак листа Гинкго билобе представља остале лекове у терапији деменције. Представља традиционални лек из кинеске медицине и широко се користи у Европи и САД.
Нефармаколошке мере у терапији Алцхајмерове болести обухватају пружање саветодавне помоћи пацијентима и члановима њихове породице. Указивање на факторе ризика, методе лечења, фармакотерапију, нежељена дејства лекова, могуће интеракције су неопходни како би се приближила проблематика болести. Пацијенту је битно обезбедити пријатну кућну атмосферу и устаљен редослед дневних активности. Умерена физичка ангажованост пацијента доприноси њиховом опуштању и квалитетнијем сну.
Циљ терапије Алцхајмерове болести је успорити даљу прогресију болести , побољшати квалитет живота болесника и што више га продужити. Неопходно је спроводити адекватне фармаколошке мере и нефармаколошки третман (вежбање, правилна исхрана, едукација) и пружати сталну подршку болесницима и њиховим породицама.
Алцхајмерова болест представља велики здравствени, социјални и економски проблем те је адекватно лечење ове болести један од приоритета савремене медицине и геронтологије.
У свету 36 милиона људи болује од Алцхајмерове болести. Према незваничним подацима у Србији има око 200.000 оболелих.
Фармацеутске компаније широм света улажу огромна средстав за нове развојне пројекте и концепте лечења.
Рано откривање болести представља кључ успешног лечења.
Захваљујући постојећој терапији постижемо стабилизацију стања уз побољшање когнитивне функције и одлажемо настанак тешког облика болести.
дипл.фарм.спец. Сања Лончар
Текст је информативног карактера и није замена за одлазак код лекара. Пре употребе детаљно прочитати упутство! О индикацијама, мерама опреза и нежељеним реакцијама на лек, односно медицинско средство, посаветујте се са лекаром или фарамацеутом.